Granice i Izazovi

Bez obzira na kom jeziku tražite odgovore, svi stručnjaci kažu isto: za pravilan razvoj deteta, ali i za nas roditelje je važno da se postave jasne granice bez odstupanja, jer deca uvek istražuju kako i koliko mogu preći te granice.
Lako je reći, teško biti istrajan u tome.

Koliko puta se dogodilo… Naše dete plače, uporno hoće nešto na ulici ili u prodavnici. Kod kuće želite samo pola sata tišine. U takvim slučajevima ste dali svom detetu tablet, slatkiš ili uključili televizor, pa ste za sebe “kupili” par minuta mira.

Zamislite šerpu na šporetu.

Ako ručak ostavimo da se kuva na visokoj temperaturi i samo na minut odlutamo u mislima, hrana će početi da se izliva iz šerpe. Ako potpuno poklopimo šerpu, šerpa može “eksplodirati” od pritiska. Kada kuvamo, uvek moramo da prilagodimo temperaturu, pa će se ručak kuvati, ali neće prelivati iz šerpe. Poklopićemo šerpu, ali ćemo poklopac ostaviti malo otvoren da para može izaći.
Isto je i sa decom.
Temperatura na kojoj kuvamo predstavlja naše zahteve i izazove koje mi postavljamo pred našu decu. Poklopac predstavlja granice koje mi postavljamo našoj deci.

Izazovi su veoma bitni za pravilan razvoj dece jer izazivaju osećaj zadovoljstva kod deteta “mogu ja to”. Такоđe, veoma je važno da se postave jasne granice, pa će tako deca učiti šta je dozvoljeno, šta je dobro, a šta loše, kada je vreme za svaku aktivnost ponaosob.
Ne manje važno je i to da damo deci mogućnost i dovoljno prostora da se izraze. Zahtevajte, ali ne više nego što su mogućnosti vašeg deteta, da ne biste izazvali frustracije i gubitak samopoštovanja. Isto je i sa granicama koje postavljamo, jer naša deca treba da osećaju da će nekada odgovor biti “da”. Dakle u okviru granica koje postavljamo, mi ćemo uvek sačuvati dovoljno prostora za tablet, televiziju, slatkiše u određenim količinama.
Tako, kada je dete tvrdoglavo i plače na ulici, ako samo jednom popustimo, to u datom trenutku može rešiti neprijatnu situaciju, ali već sledeći put plakanje će biti glasnije, a dete više tvrdoglavo, pa će vam biti mnogo teže da ga kontrolišete i opustite.
Zato sledeći put kada planiramo kupovinu ili neke druge stvari koje moramo da obavimo, trebalo bi da planiramo i neku malu aktivnost za dete.
Na primer: ”Idemo da završimo nešto u jednoj kancelariji, a posle toga idemo na igralište da se igraš deset minuta”. Ta aktivnost za dete može da bude i nešto drugo što neće u bitnoj meri promeniti vaš plan, ali će za dete to biti veoma važno, dete će imati čemu da se nada i raduje.
Na taj način, naša deca će naučiti da je moguće da dobiju neke njima važne stvari bez insistiranja i plakanja.

Uvek računajte na to da će dete pitati da malo produži svoju aktivnost, planirajte to unapred i bićete u mogućnosti da svom detetu na njegovo pitanje odgovorite sa “da”.